HR - Ljudski Resursi - Srbija

Zašto je neuspeh neophodan?

Ova vrsta fobije nosi veoma neobičan naziv i odnosi se na strah od neuspeha ili poraza. Međutim, sam pojam neuspeha razlikuje se od pojedinca do pojedinca, te se može definisati na različite načine. Ono što neko smatra porazom, za drugog može predstavljati izazov ili avanturu.

Iako svi doživljavamo neuspehe u životu, činjenica je da na njih ne reagujemo na isti način. Neki ljudi prihvataju koncept neuspeha kao put ka ponovnom fokusiranju i preoblikovanju dosadašnjeg načina razmišljanja, dok će drugi ljudi poraz doživeti vrlo tragično sa željom da se što pre udalje od ideje koja ih je doveli do pojave takvog osećaja.  

Na ovu temu je sprovedeno i zanimljivo istraživanje kojim se dokazala teza da određeni ljudi poraze i razočaranja vide kao priliku za rast, dok druga grupa ljudi neuspeh posmatra kao totalnu katastrofu. Prva grupa ljudi je nazvana „grupom za rast", dok su u drugu grupu svrstani ljudi sa „fiksnim načinom razmišljanja“.

Psiholog Kerol Dvek je opširno proučavala ove vrste mentalnih sklopova i pružila kliničke dokaze da se većina ljudi namerno svrstava u jednu od ove dve grupe. Ona tvrdi da grupa koju ste sami sebi dodelili određuje kako ćete reagovati na bilo kakve intelektualne izazove. Ukoliko doživite neuspeh i odustanete, onda ste se verovatno svrstali u „fiksnu grupu“. Nasuprot tome, ukoliko ste neprilike doživeli kao priliku da ponovo učite i ispravit greške, onda se definitivno nalazite u „grupi za rast“.

Kako je neuspeh sastavni deo svakodnevnog života, veoma je važno da ljudi iz „fiksne grupe“ preoblikuju svoj način razmišljanja i započnu proces prelaska u „grupu za rast“. Na ovaj način generisaće više ideja, pronaći nove načine za rešavanje određenih problema ili situacija i svakako se osećati bolje zbog toga što nisu odustali, već se suočili sa porazom i pronašli novi put do ostvarenja cilja, ma kakav on bio.

Suočavanje sa porazima je naročito bitno ukoliko se bavite i nekom vrstom kreativnog posla. Studije su pokazale da je jedna od najizrazitijih karakteristika koje odvajaju kreativne od nekreativnih ljudi to što ovi prvi često greše, ali uprkos tome nastavljaju pravo ka cilju, dok nekreativni ljudi odustaju nakon prve greške.

Na kraju, možemo zaključiti da je krajnje vreme da uspeh i neuspeh prestanemo da posmatramo kao dve krajnosti. U stvarnosti, uspeh i neuspeh predstavljaju sastavne delove istog procesa, te da je postizanje bilo kakvog uspeha gotovo nemoguće bez niza pogrešnih koraka i neuspešnih prethodnih pokušaja.